Темный режим

Qaqortoq

Оригинал: Raubtier

Какорток

Перевод: Вика Пушкина

Hur kan kölden bränna mig så svårt

Как может лёд так сильно меня жечь,

Att hettan liknar glöd?

Что тепло выглядит, как тлеющие угли?

Hur kan vinden pina mig så hårt?

Как могут ветра так сильно мучить меня?

Den viskar om min död

Они шепчут о моей смерти...

Vemod tynger varje steg jag tar

Печаль отягощает каждый шаг,

Jag fumlar blott tafatt

Я неуклюже иду на ощупь.

Jag ger vad liten gnista jag har kvar

Клянусь, что последняя искра растворилась

Till grym subarktisk natt

В злой субарктической ночи.

I gryningsljuset flammar brand

В огнях рассвета огонь горит.

Jag ser ett öde, fruset land

Я вижу свою судьбу: ледяная земля.

Jag ser och ber för min själ

Я вижу и молюсь о своём спасении.

Jag fann Qaqortoqs is och snö

Я нашёл лёд и снег Какортока.

Jag tog farväl jag sade adjö

Я прощаюсь.

Jag ler, jag fryser ihjäl

Я улыбаюсь, я замерзаю насмерть

Så stilla, så mäktig så obeveklig

Такая спокойная, сильная и неумолимая,

Den tystnad som jag långsamt drunknar i

Тишина, в которой я медленно тону.

En kätting, ett fängsel av iskristaller

Цепь и кандалы из ледяных кристаллов.

När natten är över är jag fri

Когда ночь пройдёт, я освобожусь.

Vilsen i det frusna vita hav

Потерян в ледяном белом море,

Som ingen bäring har

Не зная свой пеленг.

Min viloplats skall även bli min grav

Моя стоянка также будет мне могилой,

Evigt blir jag kvar

Вечно я буду здесь.

Jag följer blott vår allfaders kompass

Я лишь следую за компасом Одина

Och ödets lumpna giv

И подлой сделкой судьбы,

Förlikad med mitt ödes tunga lass

Примирённый с тяжёлой ношей судьбы,

Emot mitt efterliv

К моей загробной жизни.

I gryningsljuset flammar brand

В огнях рассвета огонь горит.

Jag ser ett öde, fruset land

Я вижу свою судьбу: ледяная земля.

Jag ser och ber för min själ

Я вижу, и молюсь о своём спасении.

Jag fann Qaqortoqs is och snö

Я нашёл лёд и снег Какортока.

Jag tog farväl jag sade adjö

Я прощаюсь.

Jag ler, jag fryser ihjäl

Я улыбаюсь, я замерзаю насмерть.

Qaqortoq, du skymtar vid gryningsljusen

Какорток, я могу разглядеть тебя в затмении света

Ditt anlete skänker mig ro och tröst

Твоё лицо даёт мне мир и покой.

Jag skådar i fjärran de varma husen

Я вижу вдали тёплые дома,

De skänker mig fröjd i mitt trötta bröst

Они привносят радость в мою измождённую грудь

I gryningsljuset flammar brand

В огнях рассвета огонь горит

Jag ser ett öde, fruset land

Я вижу свою судьбу: ледяная земля

Jag ser och ber för min själ

Я вижу, и молюсь о своём спасении

Jag fann Qaqortoqs is och snö

Я нашёл лёд и снег Какортока

Jag tog farväl jag sade adjö

Я прощаюсь

Jag ler, jag fryser ihjäl

Я улыбаюсь, я замерзаю насмерть

I gryningsljuset brinner död

В свете заката горит смерть;

Likt fruset blod är himlen röd

Будто замороженная кровь, небо красное.

Den ler men vill inget väl

Оно улыбается, но без добрых намерений.

Min tid är ute, allt förbi

Моё время подходит к конце, всё в прошлом.

om ögonblick är anden fri

В миг моя душа освобождается,

Jag ger mitt sista farväl

Я даю последнее напутствие.

Den mäktiga, kalla lavinen rasar

Мощная, холодная лавина,

Obändig, likt vårflodens vilda fall

Непокорная, как мощное наводнение.

Förlikning tar platsen från skräck och fasa

Поселения бегут из страха и ужаса.

Ej ensam, ej sorgsen, ej längre kall

Не одинокий, не печальный, не холодный.